ISTORIJAT
Prva železnička pruga u Srbiji je otvorena za saobraćaj 1884. godine u periodu intenzivnije industijalizacije Srbije za vreme kralja Milana Obrenovića. Tada je sagrađena i železnička stanica Topčider, sa zgradom koja je oštećena u bombardovanju u Drugom svetskom ratu. Uz nju je kasnije dograđena i čekaonica. U toku Drugog svetskog rata stara Topčiderska železnička stanica je srušena.
Zgrada je imala obeležja tradicionalnog arhitektonskog stila, sa naglašenim krovom i drvenim ukrasima koji odražavaju elemente alpskog uticaja. Centralni deo zgrade bio je naglašen dvovodnim krovom ukrašenim drvenim dekorativnim elementima.
Srata Točiderska železnička stanica, izvor https://srbijavoz.rs/nasa-prica/
Godine 1936. završena je nova „dvorska čekaonica“ u stanici Topčider, a pored nje i garaža za dvorki voz. Ta zgrada je posle rušenja stare topčiderske stanice preuzela funkciju stanične zgrade.
Posle Drugog svetskog rata , Topčiderska stanica služila je za brojna putovanja Josipa Broza Tita.Odatle je kretao voz koji se poplarno zvao Plavi voz.
Replika Plavog voza u Muzeju Jugoslavije
Kada je Glavna železnička stanica prestala sa radom, 30. juna 2018. godine, Topčiderska stanica je preuzela njenu funkciju. Konačno je prestala sa radom 1. oktobra 2021.
IZGLED
Iako arhitekta ove dvorske čekaonice nije poznat, ona predstavlja lep primer neorenesansne arhitekture. Karakteriše je simetrična fasada sa četiri klasična stuba jonskog stila koji nose trem. Trem je naglašen vratima koji su ukrašeni timpanonima iznad dovratnika.
Natpis na tremu stanične zgrade
Iznad se nalazi balustrada, koja doprinosi klasičnom izgledu i ukazuje na uticaje renesanse u njenom dizajnu. Kombinacija elegantnih stubova i prozračne balustrade čini ovu zgradu jednim od najlepših primera neorenesansne arhitekture u Beogradu.
Okruženje zgrade, sa divljim rastinjem i patinom vremena, dodatno naglašava njen nostalgični karakter i ukazuje na potrebu za njenim očuvanjem.
Stanična zgrada Topčiderske železničke stanice
