Andrej Tumpej-pravednik među narodima

Andrej Tumpej (1886–1973) bio je prvi župnik crkve Sv. Ćirila i Metodija na Čukarici u Beogradu. Poznat je po svom izuzetnom humanitarnom radu, a otac Tumpej nosi poseban počasni naziv „pravednik među narodima“, titulu koju Izrael dodeljuje osobama koje nisu Jevreji, a koji su tokom Drugog svetskog rata rizikovali svoje živote kako bi spasili Jevreje. Ova prestižna titula priznaje hrabrost i nesebičnu pomoć onih koji su pružali zaštitu i pomoć ugroženim Jevrejima tokom nacističke okupacije.

Andrej Tumpej je rođen 29. novembra 1886. godine u Sloveniji, u župi Sv. Lovrenc na Dravskom polju, blizu Ptuja. Nakon osnovne škole u rodnom kraju, nastavio je gimnaziju u Mariboru i Ljubljani. 1905. godine postao je član monaškog reda lazarista, a potom je studirao teologiju u Gracu (Austrija), gde je 1911. godine primio sveštenički čin.

Nakon godinu dana, Tumpej je otišao u Istanbul, gde je radio kao veroučitelj u austrijskom kolegiju i u višoj trgovačkoj školi. Pred početak Prvog svetskog rata vratio se u Sloveniju, a 1926. godine postao je župnik u Bitolju, u Skopsko-prizrenskoj biskupiji.

Krajem avgusta 1929. godine, Tumpej je došao u Beograd, gde je preuzeo vodstvo u novoustanovljenoj crkvenoj zajednici lazarista u Crkvi Sv. Ćirila i Metodija. Osim što je vodio katehizis za mlade i poučavao veronauku u nekoliko osnovnih škola i gimnaziji, Tumpej je bio i angažovan u vođenju crkvenog pevanja, tamburaškog orkestra, te u pružanju svešteničke pomoći vernicima kroz redovne posete i tekuće obaveze.

Andrej Tumpej sa nastavnicima osnovne škole Matija Ban na Banovom brdu, (arhiv crkve Sv. Ćirila i Metodija)

Upravitelj beogradske župe/crkve  bio je dva puta od 1.1.1930- 27.06. 1932. i 0d 22.05.1935-20.02.1948.
Tokom Drugog svetskog rata, otac Tumpej je na poseban način pokazao svoju humanost, pomažući mnogima koji su se našli u nevolji. Njegova pomoć Jevrejima, izmedju ostalih i porodici Kalef bila je povod da posthumno bude odlikovan priznanjem Pravednik među narodima.
Tokom okupacije Beograda, kada su nacisti izvršili genocid nad Jevrejima, majka Antonija Ograjenšek Slovenka, udata za Jevreja Jakova Kalefa, molila je oca Tumpeja, da im pomogne i da ih zaštiti. On se pobrinuo za njene ćerke Matildu i Rahelu, koje su dobile nova imena (Lidija i Breda), a sve zajedno nova dokumenta.
»Devojčice su bile tri meseca u manastirskoj kući sa časnim sestrama. (…) Lidiju i Bredu otac Tumpej je upisao u gimnaziju Matija Ban. Iako ih niko nije poznavao u novom kraju, direktor škole Orthaber, folksdojčer, znao je za njihovo jevrejsko poreklo. Izašao je u susret Tumpejevoj molbi i nikom do kraja rata nije otkrio tajnu. Posle rata nije ni mogao, jer je u toku borbi za oslobođenje Beograda bio ubijen. (…) Jednog dana pročulo se da je uhapšen župnik Andrej Tumpej. Tada se otkrilo da je pomagao i drugim Jevrejima. Izdao je lažna dokumenta dvema Jevrejkama, koje su se spremale da odu na rad u Nemačku. Nažalost, nisu stigle daleko. Na železničkoj stanici u Beogradu prepoznao ih je folksdojčer, koji ih je znao od ranije. Bile su uhapšene i pod teškim batinama otkrile su ko im je dao lažna dokumenta. Nemci su insistirali na tome da je Tumpej pomogao Jevrejkama, a on im je odgovorio da bi i njima pomogao kad bi se našli u sličnoj situaciji. Preživljavao je u gestapovskom zatvoru sličnu torturu kao i Jevrejke kojima je želeo da pomogne, ali su ga na kraju ipak pustili.« (Iz knjige: Pravednici među narodima – Srbija).

Andrej Tumpej u župi Sv. Ćirila i Metodija sa decom koja su primila prvu pričest, 1930. (arhiv Crkve Sv. Ćirila i Metodija)

Posle Drugog svetskog rata, nastavio je misionarski rad širom Balkana,a priča o podvigu za mnoge je ostala tajna. Godine 1948. prešao je u makedonski grad Bitolj,potom je pola godine bio u Letnici na Kosovu, šest godina (1950-1956) u uroševcu i istovremno tri godine upravitelj župe u Kosovskoj Mitrovici. Od 1957-1967 delovao je kao sveštenik u Smederevu. Iz Smedereva je otišao u Skoplje, da bi se, već teško bolestan, posle tri godine vratio se u Beograd, gde je 5.03. 1973. godine, umro. Sebe je nazivao starim Balkancem a s obzirom na godine provedene u Bitolju, Letnici, Uroševcu, Kosovskoj Mitrovici, Smederevu, Skoplju (ukupno 25 godina) kao i u Beogradu (19 godina) taj naziv je sasvim opravdan. Koristio je i ime »Momčilo« umesto »Andrej«, što na grčkom znači muškarac, momak, momčina.

Operska pevačica Breda Kalef koja je zadržala ime koje je dobila od oca Tumpeja, govorila je u svojim intervjujima za novine  o podvigu ovog sveštenika i odala mu svoju zahvalnost i priznanje. Ona je naglašavala da je svoj put ka umetničkoj karijeri primadone beogradske Opere, počela baš u katoličkoj crkvi na Čukarici gde je, kao devojka, pevala. Svoju zahvalnost iskazala je time što je pokrenula postupak da otac Tumpej bude proglašen »pravednikom među narodima« (Povelja, 12.04.2001). Njegovo je ime pored mnogih drugih uklesano u kamenu ploču u Vrtu pravednika  u Jerusalimu.