Andrej Tumpej (1886-1973) prvi je župnik crkve Sv.Ćirila i Metodija na Čukarici u Beogradu. Otac Tumpej nosi poseban počasni naziv: „pravednik među narodima“ počasnu titulu koju Izrael dodeljuje građanima sveta koji nisu Jevreji, a koji su spasili živote Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.
Andrej Tumpej Photo credit: Yad Vashem
Andrej Tumpej je rođen u Sloveniji 29.11.1886. u župi Sv. Lovrenc na Dravskom polju blizu Ptuja. Nakon osnovne škole u rodnom kraju, pohađao je gimnaziju u Mariboru i Ljubljani. Član monaškog reda lazarista postao je 1905. godine, nakon čega je počeo studije teologije u Gracu (Austrija) gde je 1911.godine primio sveštenički čin. Nakon godinu dana otišao u Istanbul kao veroučitelj u austrijskom kolegiju i u višoj trgovačkoj školi. Pred početak Prvog svetskog rata vratio se u Sloveniju, a od 1926.godine bio župnik u Bitolju u Skopsko-prizrenskoj biskupiji .
Krajem augusta 1929.godine došao je u Beograd u novoustanovljenu crkvenu zajednicu lazarista u Crkvi Sv, Ćirila i Metodija. Vodio je katehizis za mlade, poučavao veronauku u više osnovnih škola i u gimnaziji, kao i crkveno pevanje i sviranje, vodio tamburaški orkestar, posećivao vernike uz tekuće svešteničke obaveze. Upravitelj beogradske župe/crkve bio je dva puta od 1.1.1930- 27.06. 1932. i 0d 22.05.1935-20.02.1948.
Tokom Drugog svetskog rata, otac Tumpej je na poseban način pokazao svoju humanost, pomažući mnogima koji su se našli u nevolji. Njegova pomoć Jevrejima, izmedju ostalih i porodici Kalef bila je povod da posthumno bude odlikovan priznanjem Pravednik među narodima.
Tokom okupacije Beograda, kada su nacisti izvršili genocid nad Jevrejima, majka Antonija Ograjenšek Slovenka, udata za Jevreja Jakova Kalefa, molila je oca Tumpeja, da im pomogne i da ih zaštiti. On se pobrinuo za njene ćerke Matildu i Rahelu, koje su dobile nova imena (Lidija i Breda), a sve zajedno nova dokumenta.
»Devojčice su bile tri meseca u manastirskoj kući sa časnim sestrama. (…) Lidiju i Bredu otac Tumpej je upisao u gimnaziju Matija Ban. Iako ih niko nije poznavao u novom kraju, direktor škole Orthaber, folksdojčer, znao je za njihovo jevrejsko poreklo. Izašao je u susret Tumpejevoj molbi i nikom do kraja rata nije otkrio tajnu. Posle rata nije ni mogao, jer je u toku borbi za oslobođenje Beograda bio ubijen. (…) Jednog dana pročulo se da je uhapšen župnik Andrej Tumpej. Tada se otkrilo da je pomagao i drugim Jevrejima. Izdao je lažna dokumenta dvema Jevrejkama, koje su se spremale da odu na rad u Nemačku. Nažalost, nisu stigle daleko. Na železničkoj stanici u Beogradu prepoznao ih je folksdojčer, koji ih je znao od ranije. Bile su uhapšene i pod teškim batinama otkrile su ko im je dao lažna dokumenta. Nemci su insistirali na tome da je Tumpej pomogao Jevrejkama, a on im je odgovorio da bi i njima pomogao kad bi se našli u sličnoj situaciji. Preživljavao je u gestapovskom zatvoru sličnu torturu kao i Jevrejke kojima je želeo da pomogne, ali su ga na kraju ipak pustili.« (Iz knjige: Pravednici među narodima – Srbija).
Posle Drugog svetskog rata, nastavio je misionarski rad širom Balkana,a priča o podvigu za mnoge je ostala tajna. Godine 1948. prešao je u makedonski grad Bitolj,potom je pola godine bio u Letnici na Kosovu, šest godina (1950-1956) u uroševcu i istovremno tri godine upravitelj župe u Kosovskoj Mitrovici. Od 1957-1967 delovao je kao sveštenik u Smederevu. Iz Smedereva je otišao u Skoplje, da bi se, već teško bolestan, posle tri godine vratio se u Beograd, gde je 5.03. 1973. godine, umro. Sebe je nazivao starim Balkancem a s obzirom na godine provedene u Bitolju, Letnici, Uroševcu, Kosovskoj Mitrovici, Smederevu, Skoplju (ukupno 25 godina) kao i u Beogradu (19 godina) taj naziv je sasvim opravdan. Koristio je i ime »Momčilo« umesto »Andrej«, što na grčkom znači muškarac, momak, momčina.
Sveštenik Crkve Sv. Ćirila i Metodija Jurij Devetak, sveštenik Crkve Sv. Ćirila i Metodija u Beogradu, na svečanosti u organizaciji Centrope, 2017. Photo credit: Centropa
Operska pevačica Breda Kalef koja je zadržala ime koje je dobila od oca Tumpeja, govorila je u svojim intervjujima za novine o podvigu ovog sveštenika i odala mu svoju zahvalnost i priznanje. Ona je naglašavala da je svoj put ka umetničkoj karijeri primadone beogradske Opere, počela baš u katoličkoj crkvi na Čukarici gde je, kao devojka, pevala. Svoju zahvalnost iskazala je time što je pokrenula postupak da otac Tumpej bude proglašen »pravednikom među narodima« (Povelja, 12.04.2001). Njegovo je ime pored mnogih drugih uklesano u kamenu ploču u Vrtu pravednika u Jerusalimu.
Pripremio: Jurij Devetak CM
