Скочи на садржај

JAKŠIĆEVA KULA

GDE SE NALAZI ?

Jakšićeva kula kula je smeštena na najisturenijem uglu istočnog podgrađa donjeg grada

ISTORIJAT

Naziv kule je vezan za narodnu epsku pesmu pokosovskog ciklusa Dioba Jakšića, u kojoj se govori o podeli nasledstva i svađi oko njegove podele između braće Dmitra i Bogdana Jakšića. Nema istorijske veze između braće Jakšića i nastanka kule.
Jakšićeva kula je građena u vreme ugarske vladavine Beogradom od 1456. godine do kraja 15. veka. Izgrađena je kao topovska kula, u skladu sa novim ratnim tehnikama tog doba. Istog je oblika i funkcije kao i Kula Nebojša, samo što je manjih dimenzija. Radi se o osmougaonom objektu, prečnika 4,90 metara. Unutrašnji prostor kule podeljen je na spratove, kojih je verovatno bilo pet, i u njihovoj ravni smešteni su topovski otvori. U ovu kulu moglo se smestiti 10 do 15 topova, što je doprinelo znatno boljem organizovanju odbrane grada. Jakšićeva kula građena je od opeke i kamena, a spolja je obložena pravilnim kamenim blokovima. Vremenom je objekat menjao izgled i namenu, a današnji izgled kule plod je rekonstrukcije iz 1938. godine. Nakon I svetskog rata u podrum Jakšićeve kule smeštena je spomen-kosturnica braniocima Beograda.

KOSTURNICA BRANILACA BEOGRADA

U kosturnici branilaca Beograda smešten je jedan broj poginulih vojnika 1915. godine. Posle prvog svetskog rata njihovi posmrtni ostaci su prikupljeni i položeni u kosturnicu uz Jakšićevu kulu. Kosturnica je obeležena krstom koji je načinjen od topovskih cevi. Ovaj spomenik podseća na hrabrost srpskih vojnika, koji su pod komandom majora Dragutina Gavrilovića branili Beograd od nemačke i austrougarske vojske. Branioci Beograda sprečavali su napade protivnika sa Dunava i Save, ali kada je već postalo jasno da je prestonica izgubljena, major je, navodno, održao govor kojim je pokušao da dodatno ohrabri vojnike, istovremeno ukazujući na neminovnost poraza.

Pripremio i fotografisao :Andrija Soković