ISTORIJAT
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» nastala je od Biblioteke Liceja Kneževine Srbije. Licej je osnovan 1838. godine i imao je biblioteku za svoje profesore i đake. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Univerzitet, nije više bilo odgovarajućeg prostora za veliki univerzitetski fond. Odlukom Filozofskog fakulteta, Univerzitetska biblioteka je osnovana januara 1921. godine.
Na inicijativu poslanika Kraljevine SHS u Vašingtonu, dr Slavka Grujića, zadužbina Endrjua Karnegija, koja je do tada već izgradila čitav niz biblioteka u svetu, odlučila je da odobri 100 000 dolara za gradnju i opremanje biblioteke u Beogradu. Dogovoreno da se podigne zgrada koju će koristiti Univezitet kao svoju biblioteku. Grad Beograd je Univerzitetu ranije poklonio zemljište nekadašnjeg trkališta na kojem je planirano podizanje univerzitetskog kompleksa, te je rešeno da se tu podigne i biblioteka. Projekat su uradili arhitekte Dragutin Đorđević i Nikola Nestorović.
Početak gradnje označio je trenutak kada je 23. juna 1921. prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević stavio povelju na pergamentu u temelj zgrade u prisustvu gradskih i državnih predstavnika vlasti. Zgrada je otvorena za korišćenje 1926.godine.
Za vreme Drugog svetskog rata Biblioteka nije radila sa javnošću,a deo zgrade zauzela je nemačka vojska. Povodom proslave stogodišnjice rođenja Svetozara Markovića 1946. godine, Biblioteka je dobila današnji naziv: Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković".
Glavna čitaonica
S obzirom na je fond Biblioteke brzo prevazišao prostor ove zgrade, 1975. gdine odlučeno je da se izgradi podzemni magacin na dva nivoa.
Osim što je Grad fiansijski pomagao renoviranje Biblioteke, i ličnim inicijativama se rekonstruisao prostor. Naime, dugogodišnji korisnik biblioteke, sudija Dušan Korlat,nekadašnji magacin od 200 kvadratnih metara je 2005. adaptiran za čitaonicu.
Poslednja rekonstrukcija izvedena je sredstvima kompanije U.S. Steel Serbia, koja nastavlja tradiciju Karnegijevih čeličana, 2007. godine.
Univerzitetska biblioteka u svojim fondovima ima preko 30 posebnih biblioteka (legata) koje se čuvaju kao zasebne celine.
Posebno izdvojeno odeljenje za narodnu književnost Univerzitetske biblioteke nalazi se u Domu Vojislava Jovanovića Maramboa, u Birčaninovoj ulici broj 24. Ovu zgradu sagradio je kao porodičnu kuću Mata Jovanović 1883. godine. Sestra Vojislava Jovanovića, zaveštala je dom u kome je Vojislav M. Jovanović Univerzitetskoj biblioteci, zajedno sa knjigama, rukopisima i ličnim stvarima. U ovoj čitaonici, nekadašnjem domu Vojislava Jovanovića Maramboa, nalaze publikacije i građa iz rukopisne zaostavštine Odeljenja za narodnu književnost, sveske lične biblioteke i zbirke i studije o narodnoj književnosti.
Odeljenje za narodnu književnost Univerzitetske biblioteke - Dom Vojislava M. Jovanovića, Birčaninova 24, Beograd
IZGLED
Zgrada Univerzitetske biblioteke projekat arhitekata Dragutina Đorđevića i Nikole Nestorovića, predstavlja pravi primer akademizma u srpskoj međuratnoj arhitekturi. Središnji deo čini trem sa četiri korintska stuba koji nose trougaoni zabat.
Timpanon Biblioteke
U centralnom delu timpanona iznad trema nalazi se grupa dve dečje figure sa vencem, pored se nastavljaju identične kompozicije koje prikazuju po jednu ženu sa vencem i dva deteta i anđelom. Predstavljene figure i predmeti su alegorije plodnosti, budućnosti, znanja i zaštite . Autor ovih figura je Aleksandar Stojanović.Na vrhovima zabata iznad ulaznog trema su akroterije, antički arhitektonski motiv.
Autor reljefa bio je vajar Aca Stojanović.
Enterijer biblioteke izveden je tokom 1925. i 1926. godine, po uzoru na berlinske biblioteke. Glavna i najveća čitaonica u Biblioteci, opremljena je nameštajem u stilu engleske renesanse koji je specijalno za ovu čitaonicu napravljen u Nemačkoj i dopremljen brodovima Dunavom 1926. godine. Zidovi su obloženi hrastovim drvetom po ugledu na antičke sobe.
Glavna čitaonica
Ambijent Profesorske čitaonice, sa nameštajem od orahovine, u stilu italijanske renesanse,omogućava rad sa publikacijama iz posebnih fondova.
Profesorska čitaonica
U ulaznom hodniku, postavljena je bista Endrua Karnegija koju je biblioteka dobila od uprave njegove zadužbine.
U samom potkrovlju biblioteke nalazi se renoviran prostor za javna okupljanja, izložbe i radionice.
Bista Svetozara Markovića nalazi se u dvorištu Biblioteke, i delo je vajara Stevana Bodnarova iz 1946.godine
