ISTORIJAT
Stambeno-poslovni centar Geneks, poznat kao Zapadna kapija grada sagrađen je između 1970-1980. godine po projektu arhitekte Mihajla Mitrovića koji je idejni projektant i Bloka 33 u kojem se nalazi. Po prvobitnom planu, dva nebodera su trebali da imaju po 18 spratova, ali je arhitekta gotovo udvostručio spratnost što je tada bio presedan u urbanističkom planiranju.
Poslovni deo zgrade sagrađen je za kompaniju „Geneks“,koja je, u SFRJ, bila jedna od najsupešnijih spoljnu trgovačkih kompanija.
Karta aviokompanije Geneks
Bogatstvo i moć ove socijalističke firme ispoljila se u naprednoj tehnologiji kojom je zgrada bila opremljena: kompjuterizovano rukovođenje strujom, grejanjem liftovima a posebno inovativno rešenje predstavljao je kružni rotirajući restoran na vrhu kule. Iako se nikada nije pokrenuo, restoran je radio do 1999. godine.
Dok je stambeni deo kule imao kontinuiranu brigu stanara, poslovni deo kule, je postepeno propadao, a posle bankrotiranja kompanije 2017. godine u potpunosti napušten. Vlade Srbije je tek 2021. godine stambeno-poslovni centar „Geneks“ proglasila za kulturno dobro. Nakon godina zapuštenosti poslovnog centra februara 2023. poslovni deo Geneks kule je prodat privatnoj firmi pod kontroverznim uslovima.
Zgrada je nakon podizanja, slično kao i Beograđanka, bila premet kritika i podsmeha u javnosti. O njenom značaju danas, govori podatak da je Geneks kula bila na naslovnoj strani kataloga izložbe o jugoslovenskoj arhitekturi – Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980, koja je održana 2018. u njujorškom Muzeju moderne umetnosti- MOMA.
Mural Lazara Vujaklije, 1979.
EKSTERIJER
Geneks kule se sastoje od dva visoka solitera različitih visina koji su povezani konstrukcijom u vidu mosta na 26. spratu. Oba imaju kvadratne osnove, dok se na njihovim bočnim stranama nalaze po dve vertikalna konstuktivna elementa kružnog oblika – takozvani silosi. U njima su smeštene stepenice i liftovi.
Ispred solitera se nalazila fontana koja je je danas zapuštena. Bila je okružena polukružnim stepešeništem napravljenim od cigala u vidu amfiteatra .
Fasade su izvedene u natur-betonu u potpunosti u skladu sa odlikama brutalizma. Svaka kula ima po dva stepeništa, koja su smeštena u betonskim silosima. Prilaz zgradama čini prostrani plato sa polukružnim amfiteatrom koji je služio i kao fontana. Posebno zanimljiv detalj na ulazima u stambenu zgradu su murali koji prekrivaju tavanicu spoljašnjih ulaza i sa zapadne i sa istočne strane.
Čuveni slikar Lazar Vujaklija uradio je ove murale 1979. godine.
Mural Lazara Vujaklije 1979.
ENTERIJER
Enterijer je u potpunosti očuvan opremljen nameštajem koji je karakterističan za početak 80tih godina. Ulazni hol liči na hotel i polukružnim sofama koje flankiraju pristup recepciji/portirnici. Liftom se stiže na 35. sprat gde se nalazio restoran opremljen ogledalima, ružičasto-plavim nameštajem, i mermernim šankom.
Veliki prozori omogućavaju dobru preglednost Beograda u svim pravcima. Kancelarije su i dalje opremljene nameštajem koji se odlikuje udobnim tapaciranim foteljama, drvenim stolovima i metalnim asesoarima koji su davno izubili svoj sjaj.
Ulazni hol, danas
