Srbija ima bogatu istoriju građanskih protesta, a Beograd je decenijama centar okupljanja i šetnji kojima su građani izražavali neslaganje sa državnom politikom.
Od Drugog svetskog rata do danas, protesti su ne samo odražavali društvene tenzije, već su često bili pokretači ključnih promena u društvu. Od studentskih pobuna šezdesetih, masovnih demonstracija devedesetih, preko protesta protiv izborne krađe i autokratskih režima, građanski aktivizam se neprestano potvrđivao na ulicama.
Studentski protesti iz 2024. godine nastavak su duge tradicije građanskog otpora, još jednom potvrđujući da su mladi često na čelu borbe za pravdu, slobodu i demokratske vrednosti.
Protesti 5. oktobra 2000. u Beogradu označili su kraj režima Slobadana Miloševića. Usledili su posle predsedničkih izbora na kojima je pobedio opozicioni kandidat Vojislav Koštunica, a koji su bili osporeni od strane zvanične vlasti.Sutradan, 6. oktobra, Slobodan Milošević je i zvanično je priznao poraz na predsedničkim izborima, čime je okončana njegova vladavina u uspostavljena demokratska vlast.
Demonstracije 9. marta 1991. godine u Beogradu оrganizovale su opozicione stranke protiv režima Slobodana Miloševića. Neposredan povod bio je zahtev za smenu direktora televizije i ministra policije.Tadašnji vojni vrh je protivustavno izveo tenkove na ulice,čime su demonstracije nasilno prekinute.10. marta počeli su studentski protesti koji su trajali naredna četiri dana.
Talas protesta pokrenuli su studenti blokadama fakulteta, a ubrzo su im se pridružili srednjoškolci, nastavnici i građani. Neposredni povod za početak blokada bio je nasilni incident 22. novembra 2024. godine, kada su se studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu okupili u blizini fakulteta kako bi odali počast žrtvama nesreće u Novom Sadu kada je padu nadstrešnice poginulo 16 ljudi. Ovaj incident, uz izostanak reakcije policije i tužilaštva, izazvao je oštre reakcije akademske zajednice i šire javnosti.
