Andrej Žikić rođen je 1988. godine u Beogradu. Završio je XIV beogradsku gimnaziju i diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Zainteresovanost za grafite pokazao je još u srednjoj školi, a karijeru muraliste počeo je da gradi nakon završetka studija. Njegovi rani grafiti nalazili su se na zidovima XIV beogradske gimnazije.
Učesnica našeg projekat Zoja Andrijanić @_anrijanic_ intervjuisala je Arteza koji je, njen lik uz dečaka Bogdana Stojkovića, oslikao na muralu “Jedni za druge “(One for onother). Mural se nalazi u Borči i nastao je kao deo projekta organizacije Mreža psihosocijalnih inovacija sa ciljem uključivanja dece bez roditeljskog staranja iz migrantske populacije sa lokalnim mladim ljudima.
Andrej Žikić, Artez, umetnik iz Beograda koji putuje širom sveta i pravi murale, a kako biste Vi sebe predstavili?
S obzirom na to da sam nedavno odlučio da se posvetim ličnom razvoju i svom umetničkom izrazu, u ovom trenutku bih se predstavio kao Andrej Žikić, student prve godine osnovnih studija na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu 🙂
Kako ste počeli da se bavite slikanjem murala?
Oslikavanjem zidova velikog formata sam počeo da se bavim kroz hip-hop i grafiti kulturu čiji sam strastveni poklonik bio preko 10 godina. U jednom trenutku sam osetio da me ispisivanje slova ograničava i tada je počela tranzicija ka crtanju murala
Koliko je vaš posao težak?
Kao i svaki posao i oslikavanje murala sa sobom nosi izazove. Pored toga što je ponekad fizički naporno, treba imati u vidu i vremenske neprilike koje su veoma česte kada radite na otvorenom, bilo da se radi o visokim temperaturama ili hladnoći praćenoj kisom i snegom. Takođe, česta putovanja i odvojenost od porodice i prijatelja sa sobom nose i osećaj usamljenosti koji mi možda i najteže pada.
Kako birate lićnosti i motive za svoje murale?
Uglavnom se trudim da za idejna rešenja koristim fotografije ljudi koje poznajem ili koji su mi iz nekog razloga inspirativni za crtanje. Veoma mi je bitno da autor fotografija koje koristim budem ja ili neko koga poznajem.
Da li imate neku zanimljivu anegdotu koju možete da nam prepričate?
Tokom putovanja po Argentini 2016. godine imao sam priliku da upoznam čoveka koji preko 40 godina, od kada su mu roditelji preminuli, nije imao priliku da sa bilo kim razgovara na maternjem jeziku. Na lokalnoj televiziji je video prilog u kom su pričali o umetniku sa Balkana koji tih dana oslikava mural u njihovom gradu i odlučio je da dođe da me poseti. Bio je to jedan dirljiv razgovor praćen suzama i smehom, kog se često veoma rado setim.
Koji su najveći izazovi u slikanju murala?
Sa jedne strane izazov predstavljaju vremenske neprilike u kombinaciji sa ograničenim vremenom za izradu murala, dok je sa druge strane jedan od najvećih izazova ljudski faktor tj. sposobnost organizatora projekta da mi omogući što komforniju i efikasniju podršku tokom trajanja oslikavanja.
Ko su bili Vaši uzori kada ste počinjali, i da li imate uzore danas?
Svaka faza je obeležena ponekim umetnikom koji mi je u tom trenutku poslužio kao inspiracija, ali nikada nisam težio tome da crtam identično kao neko drugi. Mislim da je prirodno da se čovek divi stvaralaštvu drugih ljudi i da posmatranjem njihovog stvaralaštva pokuša da unapredi svoj umetnički izraz kroz koji će ispoljiti svoj lični senzibilitet i identitet.
Koja Vam je najzanimljivija destinacija na kojoj ste slikali?
Ako bih morao da izaberem jedno mesto to bi definitivno bio Madrid, pre svega zbog života koji vas u tom gradu neprekidno okružuje!
Na koliko mesta u Beogradu ima Vaših murala?
Ne bih znao tačan broj, ali verujem da ih ima dvadesetak, verovatno i više.
Kako biste opisali današnju grafit scenu u Beogradu?
Beogradska grafiti scena se polako ali sigurno razvija, kako po broju umetnika tako i po razmerama zidova koji se oslikavaju. Mislim da je bitno napomenuti da Beogradsku scenu ulične umetnosti ne čine samo lokalni umetnici, već značajan doprinos stiže od umetnika širom Srbije koji aktivno crtaju kako kod kuće tako i u prestonici.
Koliko su po Vama važni grafiti i murali za kulturnu baštinu Beograda?
Postoji veliki broj murala koji već sada značajno doprinose identitetu našeg grada i koji bi mogli da postanu bitan deo kulturne baštine Beograda. Jedan od najočiglednijih primera je sada već zapušteni BLU-ov mural u Pop Lukinoj ulici. Ovo delo svetski poznatog italijanskog umetnika i jednog od pionira street art-a na svetskom nivou je samo jedan od dragulja kog naše institucije nažalost nisu ni svesne.
