Čedomilj i Elodi Mijatović bili su bračni par koji je povezivao dve različite kulture srpsku i englesku. Rođen 1842. godine u Beogradu, Čedomilj je odrastao u porodici sa snažnim korenima i evropskim obrazovanjem, dok je Elodi, rođena 17 godina ranije u Londonu, donela bogato iskustvo iz borbe za ljudska prava i duboku društvenu posvećenost. Njihova zajednička misija bila je da Srbiju približe je modernom svetu.
Spomen ploča u čast porodice Mijatović, 2014.
Čedomilj Mijatović rođen je 1842. u Beogradu, tada prestonici autonomne Kneževine Srbije, koja je i dalje bila pod snažnim osmanskim uticajem. Poticao je iz ugledne porodice, poreklom iz južne Ugarske. Otac mu je bio profesor, dok je majka, srpsko-španskog porekla, imala značajan uticaj na njegovo odrastanje. Školovao se u Lajpcigu, Minhenu i Cirihu, gde je usavršio nemački jezik i studirao društvene nauke. Karijeru je započeo u austrijskim bankama, stičući finansijsko znanje koje će kasnije oblikovati njegov rad u Srbiji i u diplomatiji.
Presudan trenutak dogodio se tokom studija u Lajpcigu, kada je upoznao Elodi Loton (1825–1908), bivšu abolicionistkinju (borkinju za prava crnaca), koja je prethodno živela u Bostonu. Ona je već imala bogato životno iskustvo i snažan osećaj društvene misije, a u Mijatoviću je prepoznala partnera sa kojim će graditi mostove između Srbije i Velike Britanije. Venčali su se 1864. godine, uprkos tada neobičnoj razlici od 17 godina. Elodi je naučila srpski jezik,
Elodi Loton Mijatović je bila poznata po svom angažmanu u ženskom pokretu i društvenim reformama. Kao osnivačica beogradskog Udruženja žena i počasni član Dobrotvornih zadruga Srpkinja, svoje bogato iskustvo iz borbe za ukidanje ropstva i prava crnaca u Americi primenjivala je kroz društvenu misiju u Srbiji. Njena hrabra zalaganja za prava žena često su nailazila na otpor, naročito od strane muškaraca.
Nastavila je da promoviše i srpsku kulturu u Velikoj Britaniji objavljujući zbirku narodnih priča Srpski folklor, a kasnije i zbirku pesama o Kosovskoj bici pod nazivom Kosovo. Ove knjige pružile su britanskoj publici celovitu sliku srpske istorije i tradicije.
Kuca porodice Mijatović
Čedomilj Mijatović imao je ogroman i trajan uticaj na modernizaciju Srbije. Bio je profesor političke ekonomije na Velikoj školi u Beogradu, pisao udžbenike i zalagao se za izgradnju železnice kroz Srbiju. Tri puta je obavljao funkciju ministra finansija (1867, 1873–74, 1875). Uveo je metrički sistem, vratio naziv „dinar“ kao nacionalnu valutu i zakonom zaštitio osnovnu imovinu seljaka od zaplene. Politički vrhunac dostigao je 1880–81. godine, kada je, kao ministar spoljnih poslova i finansija, bio najuticajnija ličnost u vladi Milana Piroćanca.
Dugo je živeo u Velikoj Britaniji, gde je bio most između srpske i britanske kulture i jedna od ključnih figura u odnosima dve zemlje. Poznat kao jedan od najobrazovanijih ljudi Srbije tog vremena, britanski novinari i intelektualci smatrali su ga vrhunskim diplomatom Balkana.
Mijatović je bio pod snažnim uticajem britanske kulture i veliki zagovornik britanskog modela parlamentarizma i slobodne trgovine, te je nastojao da u Srbiju prenese britanske vrednosti rada i kapitala. Njegov najveći uspeh bio je što je tokom Prvog svetskog rata značajno promenio britanski pogled na Srbiju i učvrstio prijateljstvo između dve zemlje.
Elodija i Čedomilj nisu imali dece. Elodija je živela 83 godine, dok je Čedomilj, koji je preživeo suprugu 24 godine, nakon njene smrti ostao neoženjen.
Godine 1875. Mijatovići su od porodičnog prijatelja Frensisa Mekenzija, Škota i predstavnika britanskog Biblijskog društva, kupili kuću sa velikom baštom, kasnije poznatu kao vila Loton. O tome svedoči i spomen-ploča posvećena Čedomilju i Elodiji Mijatović, koji su u toj kući živeli od 1875. do 1885. godine. Nakon preseljenja u London 1885. godine radi ambasadorske službe, kuću su prodali cincarskom trgovcu Nikoli Antuli, koji ju je 1906. prodao Dušanu Vujiću, tadašnjem upravniku Dvora Nj.V. Kralja Petra I.
Kuća porodice Mijatović, izgrađena 1875. godine i predstavlja tipičan primer gradske stambene arhitekture Beograda u stilu akademizma, kombinujući elemente neorenesanse i neoklasicizma.
Fasada je simetrična sa bogatstvom dekorativnih detalja. Prozori, poređani u nizu,su obogaćeni reljefnim ukrasima, girlandama, floralnim motivima i maskama.
Ulazna kapija od kovanog gvožđa vodi u dvorište i ulaz u kuću. Pored prizemlja koje je prostrano i naglašeno monumentalnim holom, stepenište vodi na tavan, na kojem se prema pričama Beograđana, odigravale mistične i okultne seanse kojima je bračni par bio sklon u duhu tadašnje
Pored prizemlja koje je prostrano i naglašeno monumentalnim holom, stepenište vodi na tavan, na kojem su se, prema pričama Beograđana, odigravale mistične i okultne seanse kojima je bračni par bio sklon, u duhu tadašnje viktorijanske fascinacije spiritualizmom , kada je šapat navodnih duhova bio deo salonske mode obrazovanih i radoznalih građana.
Kuća Mijatović, danas izložbeni prostor "Lavirint devedestih"
Od juna 2025. u ovoj kući nalazi se stalna postavka izložbe „Lavirint devedesetih“. U ovom prostoru se nalazi i kafić Budućnost,koji otvara vrata za sve one koji vole prošlost, s pogledom ka napred.
