Скочи на садржај

Milan Sekulić

 

Milan Sekulić (Sremska Mitrovica, 1895 – 1970, Beograd) je arhitekta i preduzimač  koji spada u red najznačajnijih međuratnih arhitekata. Posle  zavretka gimnazije u Novom Sadu,  od 1913. studirao je u Budimpešti na  Građevinskom odseku Tehničkog fakulteta gde 1919. dobija diplomu  arhitekte. Od 1921. godine živeo je u Beograd, de jeradio  u privatnom građevinskom preduzeću „Pionir“. Tu je projektovao manji broj zgrada od kojih se ističe stara zgrada novinske kuće „Politika“ iz 1921.

Iste godine, zajedno sa arhitektom D. Brašovanom, osniva projektni biro „Arhitekt“ koji deluje do 1924. Zajedno su projektovali i gradili zgrade Eskontne banke u Nušićevoj i Ruskog cara u Knez Mihajlovoj, palatu porodice Bajić u Uzun Mirkovoj 5  gde je i živao. Po napuštanju „Arhitekta“ osniva privatno preduzeće pod svojim imenom koje je aktivno do 1927. Sekulić se uglavnom bavio  podizanjem industrijskih objekata i silosa. Podigao je preko 200 objekata u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Smederevskoj Palanci, Smederevu, Bijeljini i dr.

Njegova građevinska firma je maja 1947. nacionalizovana, a on je postavljen za direktora novoosnovanog građevinskog preduzeća „Rad“. Tokom 1948.  komunističke vlasti su ga uhapsile i zatvorile, zbog navodne privredne sabotaže. Na robiji Sekulić je bio do 1951. kada je pomilovan, a tokom 1954.  vraćen na mesto direktora „Rada“. Karijeru nastavlja u  Institutu u Vinči od 1956.

Kao veliki kolekcionar, zajedno sa ženom Pavom, Milan Sekulić je sakupio vrednu zbirku ikona, ali i drugih umetničkih dela. Celokupnu umetničku baštinu koju su decenijama sakupljali, Sekulići su 1970. ostavili su gradu Beogradu. Od 1987. ova zbirka je u sastavu Muzeju grada Beograd.

Danas  ovaj legat čuva  jednu od najvrednijih kolekcija ikona na prostoru Srbije i Balkana,. Pored 165 ikona ruskog, srpskog i italo-kritskog porekla, sastavni deo Legata čine umetničke slike iz perioda od XVIII do XX veka, slikara : Arse Teodorovića, Pavela Đurkovića,  Stevana Aleksića, Franca Antona Maulberča, Jovana Bijelića, Ignjata Joba, Marka Čelebonovića i dr.

Osim slikarstva, Legat čine i originalan stilski nameštaj, arheološki predmeti i primerci stare i retke knjige iz XVIII i XIX veka.

Zbirka ima 165 ikona iz perioda od XV-XX veka sa čitavog prostora Balkana, Rusije, Grčke i Italije. Veći broj ikona, koji se pojavio na tržištu u Srbiji u međuratnom periodu, rezutat je talasa ruskih emigranata, koji su emigrirali, posle Ruske revolucije, u Beograd. Tada je i Milan Sekulić počeo da kupuje ruske, srpske i italo-kritske ikone.

Posebno mesto u Zbirci ikona Sekulić ima ruska soba nameštena u tradicionalnom ruskom stilu. Iznad masivnog trpezarijskog stola sa klupama visi bakarni polijelej-luster,koji je dizajnirao prijatelj i arhitekta Dragiša Brašovan. U ruskoj sobi su izložene pretežno ruske ikone nastale u periodu od 18. do 20. veka.

U petosobnom stanu najveći deo nameštaja je sačuvan, dok je spavaća soba delimično promenjena. U njoj je, po rečima slikara Miodraga B. Protića, stajala Pijana lađa Save Šumanovića iz 1927. godine. Njegovim zalaganjem ova slika je postala deo zbirke Muzeja savremene umetnosti. Pored ove slike arhitekta Sekulić prodao je MSU i sliku Bosanski predeo Jovana Bijelića i jednu sliku Ignjata Joba. Za ove slike, pored novčane nadoknade, porodica Sekulić je dobila i dvosoban stan, koji su iskoristili za smeštaj svojih podstanara, koji su bili useljeni u njihov stan posle Drugog svetskog rata.

 

 

PALATA BAJIĆ

Legat Pave i Milana Sekulić smešten je  u enterijer prostranog stana na prvom spratu palate Bajić u kome je nekada stanovao bračni par Sekulić.

Palatu Bajić projektovao je sam Milan Sekulić,  po povratku sa studija arhitekture u Budimpešti, zajedno sa svojim kumom i prijateljem, čuvenim arhitektom Dragišom Brašovanom u stilu akademske arhitekture.

 

Pripremila: Sofija Jovanović