NATO BOMBARDOVANJE

Dana 24. marta 1999. godine počeli su vazdušni napadi NATO snaga na tadašnju Saveznu republiku Jugoslaviju . SRJ je napadnuta posle neuspeha pregovora u Francuskoj o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija. Tokom  78 dana bombardovanja poginulo je  između 1.000 i 2.000 ljudi, dok je ukupna materijalna šteta procenjena na više desetina milijardi dolara.

 

 

 

Odluka o bombardovanju tadašnje Savezne republike Jugoslavije doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje posle neprihvatanja odluke da snage  Ujedinjenih nacija  nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu.  Bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, a tri dana kasnije počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

 

 

 

 

Memorijalizacija žrtava NATO bombardovanja počela je ubrzo posle prekida bombardovanja. U Parku prijateljstva na Novom Beogradu 2000. godine podignut je spomenik žrtvama NATO bombardovanja „Večna vatra". U Parku Tašmajdan podignut je spomenik u znak sećanja na trogodišnju devojčicu Milicu Rakić koja je poginula tokom bombardovanja Batajnice. Spomenik je podignut 2000. godine sredstvima medijske kuće Večernje novosti u znak sećanja na devojčicu Milicu i 79 stradale dece tokom bombardovanja. Idejno rešenja spomenika izradio je Ostoja Balkanski.

 

 

U blizini zgrade RTS-a podignuto je nekoliko spomenika koji obeležavaju sećanje na poginule tokom bombardovanja zgrade RTS-a. Ispred same zgrade je spomenik Zašto koje su podigle porodice zaposlenih  u znak sećanja na noć 23. aprila 1999.godine kada su NATO snage  bombardovale zgradu RTS-a.

 

Na donjem platou ispod zgrade RTS-a nalaze se kenotafi (prazne spomen-grobnice) nastradalima Siniši Mediću i Dragoradu Dragojeviću (njihova tela su nestala bez ikakvog traga), a porodice su dobile dozvolu Televizije da ispred zgrade postave komemorativne spomenike.

 

 

 

Simboli materijalnog stradanja NATO bombardovanja u Beogradu su zgrade RTS-a i zgrada Generalštaba.

 

Bombardovana zgrada Generalštaba

 

Arhitektonski kompleks, građen je od 1956. do 1965. godine po projektu arhitekte Nikole Dobrovića. Poznat je i kao „kompleks Sutjeska”,jer je svojom formom, trebalo da asocira na kanjon Sutjeske gde se odigrala jedna od najčuvenijih bitaka tokom Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije.

Kompleks se sastoji od dve monumentalne, stepenaste zgrade koje se kaskadno spuštaju ka Nemanjinoj ulici.

 

Objekti koji su pripadali Jugoslovenskoj narodnoj armiji teško su oštećeni u dva naleta bombardovanja u noći između 29. i 30. aprila 1999.godine, a Generalštab je treći put raketiran nekoliko dana kasnije, u noći između 7. u 8. maja.
Dvoje ljudi je poginulo u neposrednoj blizini Generalštaba tokom prvog bombardovanja.

Kompleks je 2005. godine proglašen spomenikom kulture odlukom Vlade Srbije.
Srednji deo (zgrada A)delimično je porušen tokom 2016. i 2017. godine iz bezbednosnih razloga.

Buduća namena zgrade, koja je u procesu konzervacije, i pod upravom Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, još nije poznata javnosti.

 

Bombardovana zgrada RTS-a

Posle ponoći 23. aprila 1999.godine NATO sange su   bombardovale  zgradu RTS-a i tokom  napada je poginulo 16 zaposlenih ljudi. Alijansa NATO je zbog "širenja propagande", RTS proglasila legitimnim vojnim ciljem i izvršila napad na tu zgradu.

Porodice žrtava tvrde da je vojni i politički vrh Srbije znao da će zgrada RTS-a biti napadnuta i da su zaposleni svesno žrtvovani. Puna istina o bombardovanju RTS još uvek nije poznata.

Kompleks zgrada RTS-a je projektovao jedan od najvećih arhitekata modernizma Ivan Antić između 1963. i 1967. godine.

Ispred zgrade postavljen je znak  "Spomen obeležje nastadalim radnicima RTS-a" kojim se oštećena zgrada obeležava kao prostor  predviđen za spomen-obeležje na osnovu odluke Grada Beograda iz 2012. godine. Kompleks  koji  čine deo oštećenog objekta RTS-a i prostor u neposrednoj blizini objekta predviđen je za  spomenik koji je izabran na konkursu koji je sproveden 2013. godine, ali do realizacije spomen obeležja nije došlo iz nepoznatih razloga.