{"id":30057,"date":"2026-01-29T16:08:35","date_gmt":"2026-01-29T16:08:35","guid":{"rendered":"https:\/\/beotura.rs\/?page_id=30057"},"modified":"2026-03-26T18:19:34","modified_gmt":"2026-03-26T18:19:34","slug":"zenska-prava-na-zidovima","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/beotura.rs\/en\/zenska-prava-na-zidovima\/","title":{"rendered":"\u017dENSKA PRAVA NA ZIDOVIMA"},"content":{"rendered":"
\n
\n\t

Beograd polako postaje grad u kojem \u017eene zauzimaju svoj prostor\u00a0 u umetnosti murala, i kao aktivne slikarke, ali i kao motivi tih murala. Me\u0111u umetnicama koje su se istakle u 21. veku posebno se izdvajaju Aleksandra Petkovi\u0107 \u2013 TKV, Jana Danilovi\u0107, Marija \u0160oln, Tijana Tripkovi\u0107 i druge.<\/p>\n

Iako \u017eenska prava danas privla\u010de ve\u0107u pa\u017enju u javnosti, pri\u010de \u017eena i dalje \u010desto ostaju nevidljive. Kao \u0161to su malobrojni javni spomenici posve\u0107eni \u017eenama, tako su i murali dugo zanemarivali njihove teme.<\/p>\n

Murali posve\u0107eni \u017eenama po\u010dinju da se pojavljuju na zidovima Beograda od po\u010detka 21. veka. Postojale su razli\u010dite inicijative koje su podr\u017eavale oslikavanje murala posve\u0107enih \u017eenama.<\/p>\n

U nizu festivala koji okupljaju \u017eenske umetnice u Beogradu do sada je oslikano mnogo murala. Oni se nalaze na Dor\u0107olu, ali i u drugim delovima grada, i obra\u0111uju razli\u010dite teme, od svakodnevnih \u017eenskih iskustava do pitanja rodnog nasilja.<\/p>\n

Na zidu osnovne \u0161kole Drinka Pavlovi\u0107, umetnica Jana Danilovi\u0107 naslikala je mural posve\u0107en afirmaciji rodno senzitivnog jezika, simboli\u010dno otkriven 8. mart 2021. Oko lika devojke ispisani su nazivi zanimanja u \u017eenskom rodu, nagla\u0161avaju\u0107i prisustvo \u017eena u svim profesijama.<\/p>\n

Mural je tako\u0111e eco-friendly jer su kori\u0161\u0107ene boje koje ne samo da nisu \u0161tetne, ve\u0107 pozitivno uti\u010du na \u017eivotnu sredinu. Mural je nastao u okviru Converse City Forests projekta, gde uli\u010dni murali poma\u017eu ja\u010danju umetni\u010dkih zajednica i smanjenju zaga\u0111enja u urbanim sredinama i promovisanju \u017eenskih prava.<\/p>\n

Tokom Beogradskog irskog festivala u martu 2022. godine, irska umetnica Holly Pereira naslikala je mural posve\u0107en \u017eenskom radu i kreativnosti. Inspiraciju je prona\u0161la u motivima pirotskog \u0107ilima, tradicionalnog srpskog \u0107ilima sa juga Srbije, prikazuju\u0107i devojku kako tka .<\/p>\n

Mural, visok 21 metar, spaja tradicionalne pirotske motive sa karakteristi\u010dnim, grafi\u010dkim stilom Pereire, stvaraju\u0107i vizuelno upe\u010datljivo delo. Holi Pereira je singapursko-irska muralistkinja iz Dablina. Posebno voli slova i tipografiju, \u010desto kombinuju\u0107i tekst i sliku kako bi prenela sna\u017enu i jasnu poruku.<\/p>\n

\"\"<\/a>

Holi Pereira, Ulica Mar\u0161ala Birjuzova, 2022.<\/p><\/div>\n

Sredinom novembra 2022. godine oslikan je mural u \u010dast Mire Vuka\u0161inovi\u0107, \u017eene koja je godinama prodavala cve\u0107e na istom uglu Dor\u0107ola u Beogradu. Ugao na kojem je Mira radila sada je ukra\u0161en njenim portretom, a inicijativa i realizacija potekli su od kom\u0161ija koji su \u017eeleli da joj na ovaj na\u010din odaju priznanje. Umetnici iz ateljea \u201eMarg & Wunste\u201c<\/strong> naslikali su mural pod nazivom \u201eMirno spavaj Nano\u201c<\/strong>.<\/p>\n

\"\"<\/a>

Mural u \u010dast Miri Vuka\u0161inovi\u0107, ugao Rige od Fere i Strahinji\u0107a bana, 2022.<\/p><\/div>\n

Nekoliko murala sa \u017eenskim likovima nalazilo se i na Starom Savskom mostu u Beogradu, me\u0111u kojima se posebno izdvajao mural pod nazivom Zamisli \u017eelju<\/em>, koji su 2016. godine naslikali Marija i Stevan \u0160oln. Na\u017ealost, zbog ru\u0161enja mosta 2025. godine ovaj mural je uni\u0161ten.<\/p>\n

\n
*]:pointer-events-auto scroll-mt-[calc(var(--header-height)+min(200px,max(70px,20svh)))]\" dir=\"auto\" tabindex=\"-1\" data-turn-id=\"request-WEB:d693f5d7-d6d4-401f-9a5b-de3289f44c0a-2\" data-testid=\"conversation-turn-6\" data-scroll-anchor=\"true\" data-turn=\"assistant\"><\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Da \u017eene na fasadama nisu samo motiv, ve\u0107 i aktivne u\u010desnice u stvaranju javnog prostora, pokazao je festival \u201eRekonstrukcija\u201d 2020. godine, kada su na Dor\u0107olu realizovani murali u ulicama Despota \u0110ur\u0111a 7 i 11 i Mike Alasa 36, sa posebnim fokusom na osna\u017eivanje \u017eena u uli\u010dnoj umetnosti. Festival je okupio autorske timove koje su \u010dinile isklju\u010divo umetnice, s ciljem da se pove\u0107a vidljivost \u017eenskog stvarala\u0161tva u javnom prostoru.<\/p>\n

U realizaciji murala u\u010destvovale su muralistkinje i vizuelne umetnice Barbara Dimi\u0107, Tijana Tripkovi\u0107 i autorka TKV, zajedno sa mladim umetnicama odabranim na konkursu, me\u0111u kojima su bile studentkinje i u\u010denice umetni\u010dkih \u0161kola. Kroz zajedni\u010dki rad iskusnih autorki i onih bez prethodnog iskustva u oslikavanju javnih povr\u0161ina, festival je podstakao saradnju, razmenu znanja i sna\u017enije prisustvo \u017eena na doma\u0107oj street art sceni, potvr\u0111uju\u0107i da su \u017eene ravnopravne kreatorke vizuelnog identiteta grada.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\"\"<\/a>

Mural u ulice Mike Alasa 36, TKV, Iva Dimitrijevi\u0107, Milica Bojani\u0107 i Nata\u0161a Mihailovi\u0107, 2020.<\/p><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div><\/div><\/div>

\n
\n\t
\"\"<\/a>

Aleksandra Petkovi\u0107 TKV , Molerova ulica<\/p><\/div>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>

Jana Danilovi\u0107, Borkinja za ravnopravnost, Kondina ulica, 2021.<\/p><\/div>\n

\"_AboveTheClouds_Belgrade_Serbia_2019\"<\/a>

Andrej \u017diki\u0107 Artez, AboveTheClouds, Belgrade, Serbia, 2019<\/p><\/div>\n

\"\"<\/a>

Aleksandra Petkovi\u0107 TKV, Jana Danilovi\u0107, Uro\u0161 \u0160trboja (Rosh) i Vuk \u0110uri\u0107 (Endo), Silosi, 2022.<\/p><\/div>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>

Jana Danilovi\u0107, 2020.<\/p><\/div>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n<\/div>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

\n
\n\t

Jedan od zna\u010dajnijih projekata u oblasti vidljivosti \u017eena je Female Role Models<\/em><\/a>, koji je pokrenula Ambasada Holandije. Projekat prikazuje \u017eene iz razli\u010ditih delova Srbije \u010dije su pri\u010de dugo ostajale neprime\u0107ene, a koje su svojim radom i zalaganjem ru\u0161ile stereotipe, ostvarivale profesionalne uspehe i borile se za prava drugih.<\/p>\n

Murali nastali u okviru projekta prikazuju deset izuzetnih \u017eena Srbije: u Kragujevcu Ljubicu Mari\u0107,\u00a0 u Grockoj Branislavu Perovi\u0107 Ne\u0161kovi\u0107, u Tutinu Hafizu Demirovi\u0107, u Aleksincu Jelenu J. Dimitrijevi\u0107, u Kru\u0161evcu Veru Nikoli\u0107, u Novom Sadu Veru Crven\u010danin Kulenovi\u0107, u Ni\u0161u Jovanku Bon\u010di\u0107 Katerini\u0107.<\/p>\n

U Beogradu su naslikana tri murala : Gin\u0430 Ranji\u010di\u0107, pionirka romske poezije u Srbiji, Jelisaveta Na\u010di\u0107, prva srpska \u017eena arhitekta, i\u00a0 Mitra Mitrovi\u0107, prva ministarka vlade u nekada\u0161njoj Jugoslaviji.<\/p>\n

Potpuno nepoznata do sada bila je Gina Ranji\u010di\u0107 (?\u20131891)<\/span>,pesnikinja iz romskog plemena <\/span>Nevelja<\/span>, koja se smatra\u00a0 prvom poznatom romskom pesnikinjom.<\/span> Njen lik naslikala je umetnica Marija \u0160oln na muralu u Solunskoj ulici na Dor\u0107olu. Gina Ranji\u010di\u0107 je jedna od najzna\u010dajnijih figura romske knji\u017eevnosti 19. veka. Njeno stvarala\u0161tvo i \u017eivot isprepletani su burnim doga\u0111ajima a o tome\u00a0 svedo\u010de i njene pesme pune\u00a0 emocija, iskustava i detalja iz \u017eivota romske zajednice tog vremena.\u00a0 O njenom \u017eivotu saznajemo uglavnom iz zabele\u0161ki lingviste Hajnriha Vlislockog, a pesme su sa\u010duvane kroz prepeve na nema\u010dki jezik. Prema tim zapisima, Gina se kao adolescentkinja doselila u Beograd, gde je bila pod za\u0161titom jermenskog trgovca Joakima Dalenesa, koji joj je omogu\u0107io obrazovanje.\u00a0Njen \u017eivot se potom odvijao u Albaniji, Srbiji, Italiji i Parizu, ispunjen lutanjima i dramati\u010dnim preokretima.<\/span>Posle Pariza, bez novca i podr\u0161ke, vratila se nomadskom na\u010dinu \u017eivota i tokom jednog takvog putovanja razbolela se i umrla. Sahranjena je u slavonskom mestu <\/span>Biskupe\u0107<\/span>, bez obele\u017eenog groba.<\/span><\/p>\n

Danas mural naslikan u njenu \u010dast predstavlja simboli\u010dan spomenik pesnikinji koja je dugo bila potisnuta iz istorije. <\/span>Ovaj mural vra\u0107a <\/span>Ginu Ran\u010di\u0107<\/span> u javni prostor i podse\u0107a na \u017eivot \u017eene u \u010dijim<\/span> pesmama se prepli\u0107u<\/span> ljubavni, socijalni i ekonomski izazovi \u017eivota jedne obrazovane i kreativne Romkinje.<\/span><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Mural sa likom Jelisavete Na\u010di\u0107 u Beogradu oslikao je Andrej Josifovski Pijanista u ulici Kralja Petra.<\/p>\n

Jelisaveta Na\u010di\u0107 bila je prva \u017eena arhitekta u Srbiji i jedna od retkih u Evropi. Studije arhitekture zapo\u010dela je 1896. godine na Tehni\u010dkom fakultetu u Beogradu, a diplomirala 1900. godine, u vreme kada je obrazovanje \u017eenama bilo izuzetno ograni\u010deno.<\/p>\n

Nakon studija zaposlila se u Ministarstvu gra\u0111evine,\u00a0 a kasnije je radila u Beogradskoj op\u0161tini. U kratkom, ali va\u017enom stvarala\u010dkom periodu projektovala je nekoliko objekata u Beogradu, me\u0111u kojima su Osnovna \u0161kola Kralj Petar Prvi, Malo stepeni\u0161te na Kalemegdanu i prvobitni projekat crkve Aleksandra Nevskog.<\/p>\n

Njena karijera prekinuta je po\u010detkom Prvog svetskog rata, a ostatak \u017eivota provela je van profesionalne arhitekture. Umrla je 1955. godine u Dubrovniku.<\/p>\n

\"\"<\/a>

Andrej Josifovski Pijanista, Jelisaveta Na\u010di\u0107, Ulica Kralja Petra, 2019.<\/p><\/div>\n

Mural sa likom Mitre Mitrovi\u0107 u Beogradu oslika\u0142a je Jana Danilovi\u0107 .<\/p>\n

Mitra Mitrovi\u0107 (1912\u20132001) bila je politi\u010darka, publicistkinja i jedna od klju\u010dnih figura \u017eenskog pokreta u Srbiji i Jugoslaviji. Tokom Drugog svetskog rata u\u010destvovala je u Narodnooslobodila\u010dkoj borbi, a nakon rata postala je prva \u017eena ministarka u istoriji Srbije, obavljaju\u0107i funkciju ministarke prosvete. Zalaganje za obrazovanje, pismenost i prava \u017eena obele\u017eilo je njen javni i politi\u010dki rad.<\/p>\n<\/div>\n<\/div><\/div><\/div>

\n
\n\t
\"\"<\/a>

Andrej Josifovski Pijanista, Jelisaveta Na\u010di\u0107, Ulica Kralja Petra, 2019.<\/p><\/div>\n

\"\"<\/a>

Marija \u0160oln, Gina Ranji\u010di\u0107, Solunska ulica<\/p><\/div>\n

\"\"<\/a>

Jana Danilovi\u0107 Mitra Mitrovi\u0107, Kosmajaski prolaz, 2019.<\/p><\/div>\n

\"\"<\/a>

Mitra Mitrovi\u0107 na muralu u Kosmajskom prolazu<\/p><\/div>\n<\/div>\n<\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div>
<\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Beograd polako postaje grad u kojem \u017eene zauzimaju svoj prostor\u00a0 u umetnosti murala, i kao aktivne slikarke, ali i kao motivi tih murala. Me\u0111u umetnicama koje su se istakle u 21. veku posebno se izdvajaju Aleksandra Petkovi\u0107 \u2013 TKV, Jana Danilovi\u0107, Marija \u0160oln, Tijana Tripkovi\u0107 i druge. Iako \u017eenska prava danas privla\u010de ve\u0107u pa\u017enju u… Read More »\u017dENSKA PRAVA NA ZIDOVIMA<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":22,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"neve_meta_sidebar":"","neve_meta_container":"","neve_meta_enable_content_width":"off","neve_meta_content_width":100,"neve_meta_title_alignment":"","neve_meta_author_avatar":"","neve_post_elements_order":"","neve_meta_disable_header":"","neve_meta_disable_footer":"","neve_meta_disable_title":"","footnotes":""},"class_list":["post-30057","page","type-page","status-publish","hentry"],"wppr_data":{"cwp_meta_box_check":"No"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/30057","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/22"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=30057"}],"version-history":[{"count":41,"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/30057\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":30514,"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/30057\/revisions\/30514"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=30057"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}