{"id":28377,"date":"2025-08-10T17:24:36","date_gmt":"2025-08-10T17:24:36","guid":{"rendered":"https:\/\/beotura.rs\/?page_id=28377"},"modified":"2026-04-05T11:32:25","modified_gmt":"2026-04-05T11:32:25","slug":"kuca-mijatovic-veza-londona-i-beograda","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/beotura.rs\/en\/kuca-mijatovic-veza-londona-i-beograda\/","title":{"rendered":"Ku\u0107a Mijatovi\u0107 \u2013 veza Beograda i Londona"},"content":{"rendered":"
\n
\n\t
\n

\u010cedomilj i Elodi Mijatovi\u0107 bili su bra\u010dni par\u00a0 koji je povezivao dve razli\u010dite kulture srpsku i englesku. Ro\u0111en 1842. godine u Beogradu, \u010cedomilj je odrastao u porodici sa sna\u017enim korenima i evropskim obrazovanjem, dok je Elodi, ro\u0111ena 17 godina ranije u Londonu, donela bogato iskustvo iz borbe za ljudska prava i duboku dru\u0161tvenu posve\u0107enost. Njihova zajedni\u010dka misija bila je da Srbiju pribli\u017ee je modernom svetu.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Spomen plo\u010da u \u010dast porodice Mijatovi\u0107, 2014.<\/figcaption><\/figure><\/blockquote>\n

\u010cedomilj Mijatovi\u0107 ro\u0111en je 1842. u Beogradu, tada prestonici autonomne Kne\u017eevine Srbije, koja je i dalje bila pod sna\u017enim osmanskim uticajem. Poticao je iz ugledne porodice, poreklom iz ju\u017ene Ugarske. Otac mu je bio profesor, dok je majka, srpsko-\u0161panskog porekla, imala zna\u010dajan uticaj na njegovo odrastanje. \u0160kolovao se u Lajpcigu, Minhenu i Cirihu, gde je usavr\u0161io nema\u010dki jezik i studirao dru\u0161tvene nauke. Karijeru je zapo\u010deo u austrijskim bankama, sti\u010du\u0107i finansijsko znanje koje \u0107e kasnije oblikovati njegov rad u Srbiji i u diplomatiji.<\/p>\n

Presudan trenutak dogodio se tokom studija u Lajpcigu, kada je upoznao Elodi Loton (1825\u20131908), biv\u0161u abolicionistkinju (borkinju za prava crnaca), koja je prethodno \u017eivela u Bostonu. Ona je ve\u0107 imala bogato \u017eivotno iskustvo i sna\u017ean ose\u0107aj dru\u0161tvene misije, a u Mijatovi\u0107u je prepoznala partnera sa kojim \u0107e graditi mostove izme\u0111u Srbije i Velike Britanije. Ven\u010dali su se 1864. godine, uprkos tada neobi\u010dnoj razlici od 17 godina. Elodi je nau\u010dila srpski jezik,<\/p>\n

Elodi Loton Mijatovi\u0107 je bila poznata po svom anga\u017emanu u \u017eenskom pokretu i dru\u0161tvenim reformama. Kao osniva\u010dica beogradskog Udru\u017eenja \u017eena i po\u010dasni \u010dlan Dobrotvornih zadruga Srpkinja, svoje bogato iskustvo iz borbe za ukidanje ropstva i prava crnaca u Americi primenjivala je kroz dru\u0161tvenu misiju u Srbiji. Njena hrabra zalaganja za prava \u017eena \u010desto su nailazila na otpor, naro\u010dito od strane mu\u0161karaca.<\/p>\n

Nastavila je da promovi\u0161e i srpsku kulturu u Velikoj Britaniji objavljuju\u0107i\u00a0 zbirku narodnih pri\u010da Srpski folklor<\/em>, a kasnije i zbirku pesama o Kosovskoj bici pod nazivom Kosovo<\/em>. Ove knjige pru\u017eile su britanskoj publici celovitu sliku srpske istorije i tradicije.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Kuca porodice Mijatovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

\u010cedomilj Mijatovi\u0107 imao je ogroman i trajan uticaj na modernizaciju Srbije. Bio je profesor politi\u010dke ekonomije na Velikoj \u0161koli u Beogradu, pisao ud\u017ebenike i zalagao se za izgradnju \u017eeleznice kroz Srbiju.\u00a0Tri puta je obavljao funkciju ministra finansija (1867, 1873\u201374, 1875). Uveo je metri\u010dki sistem, vratio naziv \u201edinar\u201c kao nacionalnu valutu i zakonom za\u0161titio osnovnu imovinu seljaka od zaplene. Politi\u010dki vrhunac dostigao je 1880\u201381. godine, kada je, kao ministar spoljnih poslova i finansija, bio najuticajnija li\u010dnost u vladi Milana Piro\u0107anca.<\/p>\n

Dugo je \u017eiveo u Velikoj Britaniji, gde je bio most izme\u0111u srpske i britanske kulture i jedna od klju\u010dnih figura u odnosima dve zemlje.\u00a0Poznat kao jedan od najobrazovanijih ljudi Srbije tog vremena, britanski novinari i intelektualci smatrali su ga vrhunskim diplomatom Balkana.<\/p>\n

Mijatovi\u0107 je bio pod sna\u017enim uticajem britanske kulture i veliki zagovornik britanskog modela parlamentarizma i slobodne trgovine, te je nastojao da u Srbiju prenese britanske vrednosti rada i kapitala. Njegov najve\u0107i uspeh bio je \u0161to je tokom Prvog svetskog rata zna\u010dajno promenio britanski pogled na Srbiju i u\u010dvrstio prijateljstvo izme\u0111u dve zemlje.<\/p>\n

Elodija i \u010cedomilj nisu imali dece. Elodija je \u017eivela 83 godine, dok je \u010cedomilj, koji je pre\u017eiveo suprugu 24 godine, nakon njene smrti ostao neo\u017eenjen.<\/p>\n

Godine 1875. Mijatovi\u0107i su od porodi\u010dnog prijatelja Frensisa Mekenzija, \u0160kota i predstavnika britanskog Biblijskog dru\u0161tva, kupili ku\u0107u sa velikom ba\u0161tom, kasnije poznatu kao vila Loton<\/strong>. O tome svedo\u010di i spomen-plo\u010da posve\u0107ena \u010cedomilju i Elodiji Mijatovi\u0107, koji su u toj ku\u0107i \u017eiveli od 1875. do 1885. godine. Nakon preseljenja u London 1885. godine radi ambasadorske slu\u017ebe, ku\u0107u su prodali cincarskom trgovcu Nikoli Antuli, koji ju je 1906. prodao Du\u0161anu Vuji\u0107u, tada\u0161njem upravniku Dvora Nj.V. Kralja Petra I.<\/p>\n

Ku\u0107a porodice Mijatovi\u0107, izgra\u0111ena 1875. godine i predstavlja tipi\u010dan primer gradske stambene arhitekture Beograda u stilu akademizma, kombinuju\u0107i elemente neorenesanse i neoklasicizma.<\/p>\n

Fasada je simetri\u010dna sa bogatstvom dekorativnih detalja. Prozori,\u00a0 pore\u0111ani u nizu,su\u00a0 oboga\u0107eni reljefnim ukrasima,\u00a0 girlandama, floralnim motivima i maskama.<\/p>\n

Ulazna kapija od kovanog gvo\u017e\u0111a vodi u dvori\u0161te i ulaz u ku\u0107u. Pored prizemlja koje je prostrano i nagla\u0161eno monumentalnim holom, stepeni\u0161te vodi na tavan, na kojem se prema pri\u010dama Beogra\u0111ana, odigravale misti\u010dne i okultne seanse kojima je bra\u010dni par bio sklon u duhu tada\u0161nje<\/p>\n

Pored prizemlja koje je prostrano i nagla\u0161eno monumentalnim holom, stepeni\u0161te vodi na tavan, na kojem su se, prema pri\u010dama Beogra\u0111ana, odigravale misti\u010dne i okultne seanse kojima je bra\u010dni par bio sklon, u duhu tada\u0161nje viktorijanske fascinacije spiritualizmom , kada je \u0161apat navodnih duhova bio deo salonske mode obrazovanih i radoznalih gra\u0111ana.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Ku\u0107a Mijatovi\u0107, danas izlo\u017ebeni prostor \"Lavirint devedestih\"<\/figcaption><\/figure>\n

Od juna 2025. u ovoj ku\u0107i nalazi se stalna postavka izlo\u017ebe \u201eLavirint devedesetih\u201c. U ovom prostoru se nalazi i kafi\u0107 Budu\u0107nost,koji otvara vrata za sve one koji vole pro\u0161lost, s pogledom ka napred.<\/p>\n

\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div><\/div><\/div>
\t\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cedomilj i Elodi Mijatovi\u0107 bili su bra\u010dni par\u00a0 koji je povezivao dve razli\u010dite kulture srpsku i englesku. Ro\u0111en 1842. godine u Beogradu, \u010cedomilj je odrastao u porodici sa sna\u017enim korenima i evropskim obrazovanjem, dok je Elodi, ro\u0111ena 17 godina ranije u Londonu, donela bogato iskustvo iz borbe za ljudska prava i duboku dru\u0161tvenu posve\u0107enost. Njihova… Read More »Ku\u0107a Mijatovi\u0107 \u2013 veza Beograda i Londona<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":22,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"neve_meta_sidebar":"","neve_meta_container":"","neve_meta_enable_content_width":"off","neve_meta_content_width":100,"neve_meta_title_alignment":"","neve_meta_author_avatar":"","neve_post_elements_order":"","neve_meta_disable_header":"","neve_meta_disable_footer":"","neve_meta_disable_title":"","footnotes":""},"class_list":["post-28377","page","type-page","status-publish","hentry"],"wppr_data":{"cwp_meta_box_check":"No"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/28377","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/22"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=28377"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/28377\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":30544,"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/28377\/revisions\/30544"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/beotura.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=28377"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}